Kontakt - makedonski titlovan (2005)

Negdje u Makedoniji, srecu se dvoje odbacenih ljudi. Neprilagođen, agresivni bivsi robijas (Nikola Kojo), i djevojka iz psihijatrijske klinike (Labina Mitevska). Cak i direktor zatvora zeli da se oslobodi Janka. Ona ce biti otpustena sa psihijatrije jer za nju vise nema mjesta, s obzirom da je otkriven novi, unosan izvor prihoda: bolnica za mentalno oboljele koristi se kao skroviste za ratne zlocince. Tijekom renoviranja Zanine kuce - zapravo Zanine "radne terapije" - oni se zblizavaju. Mlada zena preuzima dio cetrdesetogodisnjakove negativne energije, i zakljucuju da i nisu toliko razliciti jedno od drugog. U stvari, oni se poznaju iz nekog prethodnog zivota. U kontekstu apsurdnosti savremenih drustvenih odnosa, njihova ljubav cini se sve normalnijom. Mozda postoji sansa, cak i za njih.

Jasmina (2010)

Astmatična nana (SAFA) i njena šestomjesečna unuka (JASMINA) izmještene su iz opkoljenog Sarajeva humanitarnim konvojem u mirnodopski gradić na Jadranu. Sticajem okolnosti jedini komšija im je alkoholičar (STIPE). Pravi im svakodnevne probleme i komplikuje život. U jednom od astmatičnih napada, nemajući izbora, Safa zvoni Stipi na vrata i daje mu bebu. Stipe (privremeno) počinje da se brine o bebi Jasmini. Safa umire u bolnici. Stipe ostaje sam sa bebom. Nezgrapan je, smiješan. Ona postaje njegov jedini životni smisao. On više nije spreman da ikome da Jasminu. U jednom momentu neko zvoni na vrata. Stipe prepoznaje Jasmininu majku. Uprkos svim unutrašnjim lomovima vraća Jasminu majci. Stipe (opet) ostaje sam.

Neke druge priče (2010)




Regionalni omnibus sa 5 priča o ženama, trudnoći i majčinstvu. 'Neke druge priče' je međunarodni omnibus koji se sastoji od pet priča iz pet zemalja: Hrvatske, Slovenije, Srbije, Bosne i Hercegovine i Makedonije. Omnibus prožimaju urbane priče pet mladih autorica o sadašnjem životu u njihovim zemljama – koje kroz zanimljive zaplete propituju životne istine i vrijednosti. Osim trudnoće i iščekivanja novog života, poveznica ovih priča su i slučajni događaji koji narušavaju planove i mijenjaju živote.

32. decembar (2009)






Romantična drama o tri banajlučka para, koji su međusobno povezani što rodbinski što poslovno. Njihova sudbina je takva da za njih Nova godina (i njena simbolika kao nečeg novog što dolazi) jednostavno ne postoji. Oni u novogodišnjoj noći prelaze u 32. decembar umjesto u 1. januar.

Buđenje iz mrtvih (2005)


Priča filma događa se na samom početku bombardovanja, krajem marta 1999. u Beogradu i u malom gradu u unutrašnjosti Srbije. Četrdesetogodišnji Miki, neostvareni pisac, razočarani docent na Katedri za umetnost, obeshrabreni demokrata i otpušteni kolumnista tiražnih dnevnih novina, izlazi iz svog groba i ulazi u vlastiti život. Obilazi svoju malu porodicu u Beogradu, starog i na smrt bolesnog oca u malom gradu u kome je rođen, prijatelje, kao i ljubav iz mladosti i kroz kontakte i priču sa njima oslobađa njih njihovih, a sebe svojih iluzija. Ono što nije uspeo "za života" pokušava da obavi "za smrti" tokom samo 48 časova - da na neki način "post mortem" spase obraz vlastite sredine i plemena, ne misleći pri tom mnogo o sopstvenom...

Sestre (2011)






Film “Sestre” pisan je po elementima istinitih događaja. Zbog zaštite žrtava promenjena su imena, tačna mesta događanja i pojedini detalji radnje. To je uzbudljiva i potresna priča o sudbini devojaka žrtava trgovine ljudima, a autori na ovaj način žele da utiču na podizanje svesti javnosti o ovom problemu... Premijerno je prikazan 10. aprila 2011. godine, a jedan od glavnih ciljeva ovog filma je podizanje grupne svesti o ovom problemu.

Optimisti (2006)


Film "Optimisti" je omnibus sastavljen od nezavisnih priča koje povezuje optimizam gledan "šarenim" očima. Iako su naizgled šaljive, svaka priča verno oslikava stvarno stanje današnjice, koja se ulepšava uz pomoć lažnog optimizma i samim tim lakše preživljava. Pet filmskih priča inspirisano je čuvenim Volterovim delom "Kandid". "Optimizam je kad neko uporno tvrdi da je sve dobro kada je sve loše." Događa se u naše vreme, u Srbiji posle Miloševića... Obojene crnim humorom, to su priče o vremenu u kojem se prožimaju očajanje i nada, stvarni i lažni optimizam, fikcija i stvarnost, u kojem mnogi love u mutnom na ruševinama izgubljenih iluzija.

Original falsifikata (1991)

Radnja filma obuhvata vremenski period od maja 1945. do današnjih dana. Pavle, Stojan i Dragiša, tri ratna druga neposredno nakon završetka rata zauzimaju različite položaje u svom mestu. Pavle, ratni politički komesar, predaje deci u mesnoj školi. Stojan, predratni pekarski kalfa, zahvaljujući Pavlu obavlja posao sekretara sreskog komiteta Partije, a Dragiša radi u UDB-i. Do sukoba između Stojana i Pavla dolazi 1947. godine zbog Lene, Stojanove verenice koja voli Pavla, udaje se za njega i čeka njegovo dete. Upravo tada Pavla odvode na Goli otok na izdržavanje kazne. Njegovu ženu prihvata opet Stojan, ženi se njome i Pavlovom tek rođenom detetu daje svoje prezime. Ali, stihija političkih zbivanja, zamrsila je konce njihovih malih života i oni više ne uspevaju da je zaustve...

Dva sunčana dana (2010)



Par inozemnih turista ljetuje na Jadranu, no odmor im ne pomaže izgladiti nesuglasice nego se stvari dodatno zakompliciraju... Peter i Martina odmaraju se na hrvatskoj obali kako bi obnovili odnos te povratili bliskost kakvu su nekada imali. Martina upoznaje Angelu i Didiera, par starijih turista iz Francuske koji joj predlože zajednički izlet u prirodu. Odlaze u lov gdje se vodič Stipe upucava Martini, zbog čega inače mirni Peter postane nasilan i izazove incident.Njihov odmor postaje sve samo ne miran i intiman, a sav taj metež odvest će ih u situaciju opasnu po život u kojoj će biti prisiljeni preispitati svoju ljubav.

Istočno od Rajha (1991)

Kazališna predstava Indexovog pozorišta


Na F-odeljenju ludnice nalazi se grupa teških bolesnika: Zloba Šiljošević (uobrazio da je Zloboleon Jednoparta), Sranjo Buđman (uobrazio da je Sranjolf Tuđler), Blatoje Badžić (uobrazio da će dobiti rat) i Dante Čmarković (uobrazio da je premijer Jugoslavije). Ludnicu je osnovala Evropska Zajednica, u pokušaju da ih bar izoluje, kad već ne ume da ih izleči. Pred njima, kao posmatračima, svaki od balkanskih ludaka izvodi svoj "zabavni" program kako bi se što više dopao i približio Evropi.